Svemirski goblini

Posle današnje mini-sesije (svega dva sata, hihi), neprijatelji u Halou počinju da mi naročito idu na živac. Sa jedne strane cenim što se igra oseća kao igra, iako ponekad pokušava da sebe shvati suviše ozbiljno (opet se vraćam na samo dva oružja odjednom). Master Šef je paragon uništenja, to smo shvatili. Ljudski rod je pred uništenjem, što je uvek fin seting za igru. Ali da li neprijatelji moraju biti ovako retardirani? Kao prvo, Covenant sačinjava pet ili šest različitih vojnika: one koje ste upoznali u prvom nivou ćete klati do kraja igre. Ali to nije problem. Problem mi zasad predstavlja osećanje da su ovi protivnici više namenjeni nekoj platfotmi nego EPIC borbi za spas ljudskog roda. Mislim, mešavina su... miševa i guštera? Plus, najčešći protivnici su mali poput dece, tako da me je pomalo sramota da vršim genocid nad njima. Ponekad.

Mišgušteri Kovenanta.
Ovi su inače najpogubniji po moje živce, jer imaju ****** energetske štitove
koje spamuju do besvesti. Zato i volem da ih koljem!

Da stvar bude gora, pričaju na engleskom! I to smešnim glasovima koji bi bili pogodniji za Piksarov Halo crtać. Igra ima ozbiljnih problema jer ne zna da li hoće da bude ozbiljna ili prosta pucačka zezancija. Sa jedne strane imate boga-ratnika Master Šefa, celokupnu ljudsku rasu u egzilu, otkrivanje misterioznog tuđinskog sveta-artefakta, a sa druge strane imate svemirske gobline koji kevću i jauču kada ih ošinete laserom. Ko je dozvolio ovim bolidima da osvoje Svemir?

Veliki mišgušteri su trijumf lenjosti dizajnera. Uvek
idu u paru, uvek pred kraj nivoa, uvek ih morate
tući izbliza. No, ništa što raketa u lice ne rešava.

Mape se takođe strpljivo penju uz moje živce. Postoje otvorene mape, sa divnom prirodom, otvorenim prostranstvima, razdaljinama od nekoliko stotina metara i solidnim brojem vozila za upravljanje (poslastica - banši letelica). Snajperski raj! A onda postoje mape u zatvorenom. Bolje rečeno, postoji mapa u zatvorenom. Kunem se Talosom, od dva sata igračke sesije, sat i po sam proveo u jednom istom okruženju kopipastiranom sedam puta. Patern je otprilike sledeći: krivudav hodnik - kružna prostorija - krivudav hodnik - kružna prostorija - most - krivudav hodnik - etc. Zašto ne ostaviti igru da se razmaše u otvorenim prostranstvima? Em su lepa za oči, em je gušt seći protivnike plazma mitraljezom sa nekoliko stotina metara razdaljine. Ah, pripisaću to ograničenjima konzole. Konzole uvek upropaste stvar.

Miloš Jocić